01.01.2011.

Srpska Pravoslavna Crkva




Парох
Владимир Петковић
јереј

Тел:
064/1494-223
013/ 367 577

 

 

 

 

 

ИСТОРИЈАТ

(Преузет са сајта-блога ГЛОГОЊСКИ ПРАВОСЛАВАЦ)

Период до 2. Светског рата – У Глогоњу су живела два већинска народа, Немачки и Румунски. Срба је било веома мало (19 по попису из 1939. године), тако да није имало потребе за самосталну парохију. Њих су верски пазили румунски православни свештеници (међу њима и прота Валериу Перин, за чије време је сазидана садашња румунска црква). Више о румунским свештеницима који су опслуживали Глогоњ видети на сајту Глогоњ. За тамо дате податке дугујемо захвалност Дорелу Воштинару. Осим њих о Глогоњу су верски бринули и свештеници суседних насеља – Опова, Сефкерина и Панчева.
1945 - Прва већа група Срба бива досељена колонизацијом из околине Врања, Куманова, Скопља и других крајева. Стање у Цркви било је непромењено; бригу о њима су прихватили румунски свештеници у Глогоњу (морамо поменути проту Јулијуса Згрђу, који је био парох у Глогоњу 0д 1943. до 1996. године а упокојио се у скоро 100.-ој години живота), као и свештеници из Сефкерина (међу којима уз изузетну захвалност, помињемо проту Лазара Ђуркина, пензинисаног пароха сефкеринског).
1981 - Основана је засебна Црквена општина Качарево. За првог тамошњег пароха одређен је прота-ставрофор (прота са правом ношења крста на грудима) Видан Томанић, који је био и привремени парох јабучки и глогоњски. Тако је и наш Глогоњ добио своје засебне црквене матичне књиге: КЊИГУ РОЂЕНИХ И КРШТЕНИХ, започета 5. априла 1981. године (прва крштена особа је Дејан Пислевић од оца Предрага и мајке Лозанке) и КЊИГУ УМРЛИХ, започету 11. априла 1981. године. Отац Видан, потоњи старешина храма Светог Луке у Крњачи и духовник при храму Светог Александра Невског у Београду, и дан данас се топло сећа својих прих година које је као свештеник провео међу нама, а верујем да је у топлој и пријатној успомени оних старијих међу нама. У његово време издејствована је дозвола да се Света Литургија служи у Глогоњу, у Римокатоличком храму на Светом Антиминсу (освећеном платну са моштима Светитеља). Крсна Слава села је био Свети Илија, као јако поштован Светитељ у крајевима из којих су верници досељени у Глогоњ.
1984 - Други свештеник глогоњски био је прота Мирослав Вујић, од 2. априла 1984. године(колико је нама познато) када је обавио 1. крштење. Он је касније прешао у Панчево, у Успенски храм, да би под теретом редовних богослужења и повећаних парохијских обавеза ослабио телесно и духовно, да би доспео у село Дубовац, надомак Ковина где је и данас. Остао нам је улепој успомени.
1993. – 1994. – Прелазни период, у коме су Јабуку и Глогоњ привремено држали панчевачки свештеници као и протосинђел (виши монашки чин) Арсеније Никитовић, духовник манастира Војловице, који се кратко задржао и остао упамћен као јако строг свештенослужитељ који је насилно покушао да измени неке дубоко укорењене обичаје па није остао у топлој успомени. Упокојио се средином октобра ове 2012. године.
1994 - Основана је засебна Црквена општина Јабука са парохијом у Јабуци и Глогоњу, одвојена од Качарева. За Качарево је одређен прота Сретен Качаревић, који је ту остао све до недавног преласка у Панчево, а за Јабуку свештеник Живан Митровић, који је опслуживао и Глогоњ. Као народни свештеник трудио се да стање врати на оно из периода оца Мирослава и, верујемо, у томе успео. Остаће свима нама драг као отац Жика.
1995 - Извршена је анкета међу верницима, којом је одлучено да Крсна Слава села буде Петровдан, празник Светих апостола Петра и Павла, како бисмо могли да долазимо са Јабуком једни другима у госте на славу. Поред Петровдана, други предлог је био Ђурђевдан.

2008 – Одлуком владике Банатског господина Никанора и уз залагање Г. Драгана Стојановића, председника Одбора за изградњу храма Светих апостола у нашем селу, је 25. јануара основана СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ГЛОГОЊ и одобрена израда печата и отварање жиро-рачуна. Такође, стекли су се услови за убрзање активности око израде документације за градњу храма и прикупљање средстава.

У међувремену је 29. фебруара Општина Панчево уступила нашој Црквеној општини земљиште за нови храм у закуп без надокнаде на 99 година. 1. септембра је за првог самосталног привременог пароха глогоњског одређен свештеник Иван Делић. Такође започета је и нова матична књига, КЊИГА ВЕНЧАНИХ (прво венчање било је на Митровдан 8. новембра између Жељка Димитријевића из Глогоња и Татјане Стевовић из Панчева). Крајем 2008. године установљен је Одбор за изградњу новог храма, отворен жиро-рачун за добровољне прилоге, и договорено са Преосвећеним Епископом Никанором да се убрзају процедуре за добијање Грађевинске и других дозвола потребних за почетак радова на новом храму.

2009 – цела година је протекла у добијању Грађевинске и других дозвола за изградњу новог храма. Тек у децембру је то било обављено, тако да је 26. децембра упућена молба Епархијском Управном Одбору да нам одобри потписивање Уговора за изградњу темеља са фирмом која понудила најбоље услове. 29. децембра (под Е. У. О. бр. 509 од 28. децембра) нам је стигао позитиван одговор из Епархије и истог дана је потписан Уговор. Договорено са Преосвећеним Епископом Никанором да Освећење Плаца за Изградњу храма и Крста на Плацу буде почетком 2010. године.


20103. јануара је извршено Свечано Освећење Плаца за Изградњу храма и Крста. Освећење је по Благослову Владике банатског Никанора, који због залеђеног пута није могао да чинодејствује, обавио прота Богдан Самуилов, архијерејски (Владичански) намесник панчевачки уз саслуживање оца Ивана Делића, пароха глогоњског, оца Живана Митровића, пароха јабучког, оца Жељка Милованова, пароха из Сефкерина, проте Зорана Панића, пароха из Падинске Скеле, и проте …, пароха из Мраморка. Присуствовало је и око 150 верника из Глогоња и околине. Добијен је и Благослов Владике да се убрзају настојања за добијање додатних дозвола и да се започну радови на новом храму. Добијање тих нових дозвола није ишло тако глатко, па су радови на темељу започети тек 3. августа. Радови на изградњи темеља трајали су све до октобра, после чега су започеле припреме за освећење темеља. Освећење је 25. новембра обавио Преосвећени Владика Банатски Никанор уз саслужење проте-ставрофора Стевана Урошева (новог архијерејског намесника панчевачког), проте Светислава Милића и свештеника Саше Чатлајића (пароха из Опова), оца Жељка Милованова (пароха из Сефкерина), оца Живана Митровића (парохаиз Јабуке) и оца Ивана Делића (пароха глогоњског). Присуствовали су али не и саслуживали прота-ставрофор Видан Томанић, духовник храма Светог Александра Невског из Београда и први привремени парох глогоњски пре три деценије, и прота Зоран Панић (парох из Падинске Скеле). Било је присутно неколико стотина људи који су у изузетној побожности и радости прилазили да узму Благослов од нашег вољеног Преосвећеног Владике Никанора, који је оставио изузетан утисак у срцима верника и мештана Глогоња. Сам чин освећења је протекао у изузетном реду и богослужбеном поретку. По освећењу је приређена пригодна вечера, приликом које је Преосвећени Владика Никанор дарован иконом Светих апостола Петра и Павла од стране Драгана Стојановића, председника Црквене општине Глогоњ и свештеника Ивана Делића, пароха глогоњског.


2011 и 2012. - протекла у прикупљању прилога и набавци грађевинског материјала, да би на дан Преп. Петра Коришког, подвижника из манастира Црна Река, 18. јуна 2012. године настављена изградња храмаИзградњу храма предузело је Грађевинско предузеће НОВА ГРАДЊА из Падине, махом Словаци. Они су се, као и увек када им је указана част да граде православни храм, показали на итекако завидном нивоу. Без пуно буке, галаме, псовки и повика, нажалост тако уобичајених код српских грађевинаца, са жарком жељом да свој посао одраде максимално у славу Божију а не тек онако површно, са огромним трудом и залагањем, наш храм је из дана у дан све више растао. Прегаоци су жустро и неуморно радили не обазирући се на кишу, ветар, огромне врућине. Већ 1. јула постављена је арматура за стубове храма, да би средином јула те 2012. године започет први ред бледо-жутих блокова од сиге, порозног материјала који додатно даје изолацију како унутрашњу тако и спољашњу. Ти блокови у комбинацији са циглом  дају посебну драж нашег храма који није остао непримећен пролазницима. На дан Свете Марије Магдалине, 4. августа 2012. године, постављена су два стуба на улазу у наш храм са пиластрима. Десетак дана касније завршена је хорска галерија храма изнад западних врата, и полако започет рад на куполама. Крајем септембра завршено је бетонирање олтарске куполе. У децембру су завршени звоници храма. Не можемо а да не поменемо и да се овим путем не захвалимо г. Драгану Стојановићу, председнику Одбора за изградњу храма, који је будно бдео над изградњом пазећи да се све одради по пројекту, и давао радницима потребно окрепљење. Такође желимо да се захвалимо и многима који су доносили пиће, кафу, сокове, пите, кифлице и остало нашим радницима.


2013. - До краја зиме су избетониране обе куполе на звоницима. На пролеће се прионуло на покривање купола храма бакром, и до лета храм био покривен. На дан храмовне славе и славе села, на Свете апостоле Петра и Павла, 12. јула 2013. године наш вољени Владика, Преосвећени Епископ Никанор је одслужио прву Архијерејску Литургију у новом храму. Саслуживали су протојереј-ставрофора Стеван Урошев, архијерејски намесник панчевачки, протонамесник Жељко Милованов, парох из Сефкерин, јереј Владимир Петковић, парох друге парохије у Јабуцу, јереј Иван Делић, парох глогоњски, као и протођакон Игор Станковић, епархијски ђакон. Иако је за многе то био радни дан, ипак се око три стотине верника окупило да заједно са нама поделе духовну радост. Опростили смо се од нашег драгог Владике уз наду да ћемо ускоро потпуно прећи у нови храм.

јереј Иван Делић