ODEŽDA SVETE PETKE
- Odežda iz sarkofaga u kome se čuvaju mošti Svete Petke (Paraskeve) u glogonjsku Rumunsku pravoslavnu crkvu posvećenoj Uspenju presvete Bogorodice stigla 2002. godine - Mašti u narodu veoma poštovane svetiteljke nalaze se u rumunskom gradu Jašiju u manastiru Svetog Đorđa
- Rumunska pravoslavna crkva u Glogonju posvećena Uspenju presvete Bogorodice (Velika gospojina) koja se po novom julijanskom kalendaru obeležava 15. avgusta, spada među najstarije crkve Rumunske pravoslavne crkve u Banatu. Od nje je starija samo ona u Begejcima (Torak).
Upravo zbog toga, Uspenje presvete Bogorodice glogonjski Rumuni proslavljaju kao seosku slavu Kirvaj.
Naravno, proslavi se priključuju i svi ostali Glogonjci, baš onako kako dolikuje u višenacionalnoj sredini.
O ISTORIJATU CRKVE
Po rečima Vase i Steluce Stojku, bračnog para koji godinama vodi računa da sve u crkvi bude u najboljem redu kažu da je prva rumunska crkva u Glogonju podignuta neposredno po dolasku Rumuna u Glogonj iz Erdelja u Rumuniji. Ta crkva se nalazila u blizini današnje pijace s preke strane regionalnog puta Pančevo – Zrenjanin.
Crkva je bila drvene konstrukcije, a zidovi od trske oblepljene blatom koji su potom bili okrečeni. Na tom mestu kasnije je bila podignuta druga zidana crkva. Govoreći o istorijatu sadašnje rumunske crkve u Glogonju bračni par Stojku ističe veliku ulogu porodice Perin.
- Poznato je da je u Glogonju živeo i radio ugledni učitelj Jon Perin čiji je sin Valerij Perin izučio bogosloviju u Rumuniji u Karansebešu. Kada se kao bogoslov vratio u Glogonj uz pomoć sela i države počeo je izgradnju sadašnje rumunske pravoslavne crkve u Glogonju. Sa oltarske strane ikonostasa urezano je da je izgradnja crkve počela 1911. godine, a da je završena dve godine kasnije, 1913. godine i posvećena je Velikoj gospojini.
Po rečima Steluce Stojku ikonostas u crkvi rođen je uporedo sa izgradnjom crkve. Na njemu dominira Bogorodica, a oko nje su portreti znamenitih svetitelja. Ikonostas je danas u vrlo dobrom stanju kao i ikone na zidovima iz toga vremena. U pomoć vernika na zidovima su doslikani novi živopisi. Oni su počeli da se rade 2003. godine, a završeni godinu dana kasnije. Veliku zaslugu i ulogu u svemu tome ima starešina crkve, sveštenik Heđan Roman.
RELIKVIJA
Najznačajnija relikvija koja se čuva u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi u Glogonju je odežda Svete Petke (Paraskeve) koja je doneta iz Manastira svetog Đorđa iz rumunskog grada Jašija, gde se čuvaju svete mošti svetiteljke. Odežda je iz Jašija u Glogonj stigla 2002. godine.
O kakvoj odež di je reč?
Tradicionalno, na svake tri godine, menja sesvečana odežda u sarkofaguu kome su mošti svete Petke. Kada se odežda sa mošti zameni novom „stara” se poklanjacrkvama i vernicima. To jeizuzetna čast, vredna svakogpoštovanja, jer se na odeždučeka veoma dugo. Dug je spisakcrkava i vernika, koji čekajuna nju. Velika, ako ne i najvećazasluga, što je odežda sa moštiju svete Paraskeve stigla,upravo, u glogonjsku crkvu je sveštenika Heđana Romana. Po rečima Steluce Stojku, kći sveštenika Romana je svojevremeno kupila materijal za novu odeždu na moštima svetiteljke. Ona je imala čast da preuzme prethodnu i poklonila je glogonjskoj crkvi. I ona je već sedam godina u posebno napravljenoj raklji ispred ikonostasa.
Gospođa Steuca Stojku je iskreni vernik i već je dva puta bila u Jaši u Manastiru sv. Đorđa gde se čuvaju mošti sv. Petke. Ispred manastira su uvek kilometarski redovi vernika iz celog sveta koji pohode i celivaju mošti. Među pravoslavnim svetom vlada uverenje o isceljiteljskoj moći mošti sv. Petke.
- I stvarno je tako. Ko god je otišao u Jaši sa nekom ranom i boli u duši, vratio se isceljen, kaže Steuca Stojku. – Od kada je doneta odežda sa moštiju sv.Petke, osećam neku posebnu toplinu. O tome govore i drugi vernici koji pohode našu crkvu. Malo je vernika koji znaju za ovu relikviju čak i među vernicima Rumunima. Zato o tome treba govoriti i, naravno, doći, videti i pokloniti se velikoj svetiteljki. Rumunska crkva otvorena je nedeljom.
ZVONA
Rumunska crkva u Glogonju ima četiri zvona. Iz razgovora sa Vasom Stojku saznajemo da je u Prvom svetskom ratu jedno pretopljeno za potrebe vojske. Ostala su tri zvona sve do 1918. godine. Tadašnji sveštenik Valerij Perin od svog novca u Zemunu lije četvrto zvono u radionici čuvenog majstora Pantića. U prvobitnoj izvedbi sva četiri zvona bila su otvorena, a kasnije je prostor gde se nalaze ozidan.
- Zanimljivo je da prvo zvono na ulazu sa leve strane zvoni i upozorava Glogonjce na moguće olujno nevreme. Kada naiđu gradonosni oblaci i oluja zvono obavezno zvoni i koristi se samo tada, kada preti nevreme. To zvono ima karakterističan zvuk, za koji se veruje da rasteruje oluju i gradonosne oblake. Ovo nije bez osnova. Za to ima mnogo dokaza. Jednom nam je u posetu bio jedan novinar. Bili smo u crkvi, dok su nadirali gradonosni oblaci i oluja. Odmah sam počeo da zvonim. Umesto oluje i grada, dobili smo laganu plodonosnu kišu. Mnogi Glogonjci i Jabučani znajući za ovu moć prvog zvona negoduju smatrajući da rasterujem kišu pogotovu u sušnom periodu. Ja im odgovorim da ne rasterujem kišu, već oluju, kaže Vasa Stojku.
Dragan Dimitrijević 2005 © All rights reserved