1. 1. 2011.

Dom kulture

DOM NEKADA ||| STARO ZDANJE||| IZGRADNJA NOVE ZGRADE |||AKTIVNOSTI: DOM 2010

 Staru zgradu Doma kulture podiglo je selo posle II svetskog rata, tako da je 1962 godine počeo sa radom Dom kulture “Mladost” Glogonj. Nažalost 2004 godine - bioskopska sala i diskoteka Doma kulture ”Mladost” potpuno su izgorele u požaru koji je ovu ustanovu zahvatio 19.jula. Juna 2006 srušeni su zidovi starog Doma (raščišćen je teren nakon požara), obnovljena ‘Omladinska sala’ i urađena ulična ograda 2009 - Završena izgradnja nove zgrade Doma kulture “Mladost” Glogonj Lična karta: Prvi maj 82, 26202 Glogonj Telefon/fax: 013/627-115 Direktor – Slavko Jovanovski Broj zaposlenih – 5 E-mail
______________________________
BELEŠKE O AKTIVNOSTIMA:
Objavljeno 2009 godine Славко Јовановски, директор Дома културе „Младост" ИЗМЕЂУ ЖЕЉА И МОГУЋНОСТИ - Када сам ступио на дужност директора на рачуну готово да и није било пара - Због финансијске кризе и све мање новца у буџету града месечна квота за финансирање програма у култури мања за 30 одсто Новопостављени директор Дома културе „Младост" у Глогоњу, Славко Јовановски, на дужност je ступио 20.фе6руара ове године, Одлуку o томе донели су одборници Градске скупштине Панчева, и како каже, основни мотив прихватања ове дужности био je унапређење културне активности и садржаја и окипљање младих даровитих Глогоњаца. Иако je село мало, потенцијали нису мали... ПРАЗНА KACA У време, када сам ступио на дужност, затекао сам празну касу, a на рачуну готово да и није било пара. Око 40 одсто средстава која су предвиђена за активности Дома културе, у прва четири месеца ове године већ су била утрошена за намиривање обавеза које су настале пре мог доласка, вели Јовановски и додаје: И данас ситуација ништа није боља. Наступила je финансијска криза, na je због све тањег градског буџета месечна квота намењена Дому културе у Глогоњу смањена за око 30 одсто. САМО ЗА НАЈНУЖНИЈЕ ПОТРЕБЕ У таквој ситуацији, хтели не хтели приступили смо редукцији програмских активности. Очигледно je да се све врти око новца. За сада делује фолклорна секција која ркупља око 70 чланова. И у таквим околностима имали смо запажен наступ на традиционалној манифестацији „Овчарски дани" у Сакулама, a y току су интензивне припреме најмлађих фолклораша за учешће na Општинској смотри музичко-фолклорногства-ралаштва деце града Панчева која ће се одржати 10. априла у панчевачком Дому војске. У свему томе велику вољу, пожртвовање и ажурност показала je Јелена Трајковски, кореограф и уметнички руководилац. Свакако, треба поменути и Павла Убовића, диригента Тамбурашкот оркестра Основне школе „Зоран Петровић" из Сакула. КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ Почетком априла у Дому културе „Младост" одржано je књижевно вече на коме je представљена најновија књига афоризама Зорана Т. Поповића, једног од наших најзнаменитијих афористичара. Реч je o књизи „Д БЕСТ ОФ", односно избору најбољих афоризама овог уметника насталих у последњих двадесетак година. НОВИ ДОМ ПОД КРОВОМ Здање новог Дома културе je под кровом и тренутно се на објекту изводе изолациони и радови на фасади. Комплетну инвестицију и надзор води Дирекција за изградњу и уређење Панчева. Првобитно je планирано дасе нова зграда Дома културе заврши до октобра ове године, a да ли ће тако и бити за сада je y великој мери неизвесно, будући на све израженију економску кризу и помањкање пара у градском буџету Панчева.
Драган Димитријевић
.................................................
Objavljeno 2002 godine Dom kulture " Mladost " Glogonj je oduvek bio centralno mesto okupljanja svih Glogonjaca, a tako je i danas. Na čelu ustanove nalazi se Branislav Trajkovski. U genima svih Glogonjaca, bez obzira na nacionalnost, je pesma i igra, zato je valjda od svih aktivnosti koje se odvijaju u Domu kulture najuspešnija i najbrojnija folklorna sekcija. Ona trenutno broji 126 članova, uzrasta od 4 do 32 godine. Postoje tri folklorne grupe, a u svakoj od njih neguju se izvorne pesme i igre iz cele Srbije - a takodje i igre svih naroda i narodnosti. Mladja izvodjačka grupa broji 50 članova ( prosečna starost ovog folklornog ansambla je deset godina ) i svi su oni polaznici Baletske škole " Jovan Bandur " Pančevo - odsek Narodna igra. Deca su gostovala u Bugarskoj na medjunarodnom decjem festivalu folklora. Brojna su gostovanja učešće na festivalima po celoj Srbiji. Prvi ansambl, sastavljen je od mladića i devojaka prosečne starosti 18 godina. I ovaj ansambl neguje igre i pesme iz svih krajeva Srbije. Sve koreografije iz njihovog programa, atraktivne su i umetnički vredne. Iz tog razloga ansambl često gostuje na festivalima širom zemlje, a i u inostranstvu. Ne samo da gostuje već su i ugostili igrače iz Makedonije, Bugarske, Rumunije, kao i brojne ansamble iz cele Srbije. A 1999 godine su Mesna zajednica i Dom kulture uspeli da organizuju Festival rumunskog folklora i muzike iz Vojvodine sa 1500 učesnika.
Direktor Trajkovski Branislav
*****************************************
2011© Dorel Voštinar

Škola Glogonj


Glogonjska škola je osnovana 1765 godine.

Prvi učitelj je, sve do 1777 godine bio Josif Panaček.

Učitelj je imao obezbeđen stan, godišnju platu od 176 forinti i 4 kubika drva.




Posle učitelja Panačeka mlade Glogonjce su učili sledeći učitelji:

- Johan Burgahardt 1777-1778
- Anton Funtek 1786-1799
- Josif Springman 1799-1832
pomoćni učitelji od 1832-1837 bili su

- Josif Moyvald
- Georg Ungar
- Jakob Rehmanl 1837-1853
- Joan Matoševic 1854
- Adam Zindritsch 1854

GLOGONJSKA RUMUNSKA OSNOVNA ŠKOLA je otvorena 1817 godine , a učitelji su bili:

- Dimitrie Linka 1817-1820
- Marku Davidoviću 1820-1825
- Gavril Murgu 1825-1839
- Lazar Murgu 1832
- Joan Popoviću 1838-1856
- Vikentije Linka 1856-1860
- Nikolae Unian 1860-1869
- George Jakša 1869-1888
- Simeon Perin 1888-1923
- Sergie Staić 1924-1935
- Sofia Groman samo 1930
- Ekatarina Teofanesku 1935-1943
- Maria Dalia 1943-1944
- Ana Omorean 1945-1947
- Petre Besu 1947-1950
- Jova Kuzma 1950-1951
- Štefan Miloš 1951-1952
- Stefan Verešan 1952-1953
- Roman Bunđa 1953-1963

GLOGONJSKA NEMAČKO-HRVATSKA ŠKOLA je osnovana 1826 i radila do 1872god

a učitelji su bili sledeći:

- Joan Dupza 1826-1848
- Josif Franges 1848-1852
- Adam Zindritsc 1856-1861
- Gustav Švangelder 1862-1872

DRŽAVNA ŠKOLA U GLOGONJU osnovana je 1876 godine, 
ucitelji su bili:

1.učitelji

- Fridrih Kremer 1876-1878
- Eduard Holusinsky 1878-1890

- Berhart Haynal 1890-1894
- Mihail Logodža 1894-1919
- Alojze Hajm 1904-1938

2.učiteljice

- Nongena Franko 1870
- Ema Zisner 1879
- Hermina Berger 1879-1881
- Romania Leblantz 1881-1882
- Terezia Tanas 1882-1883
- Kornelia Mekl 1883-1892
- Ana Rektenvald 1893-1919
- Maria Vaczy
- Berta Jakšić 1905

3. učitelji

- Rihard Švanfelder 1891-1925 - 1893 je imenovan za direktora
- 1894 je formirao hor

- Kristian Šlarb 1925-1930
- Jozef Vilder 1930

4. učitelji

- Josif Udvardi 1900
- Rudolf Haag 1900-1905
- Danica Galler 1926-1927
- Gimgrikov Pavlovic 1927
- Julijan Popović
- Sofia Groman 1930

-------------------------------------
direktori škole u Glogonju od 1950 godine do danas su:

- Perinac Radojko
- Looš Stevan
- Vukičević Božidar
- Hadžić Predrag
- Bunđa Roman
- Turičanin Gruica
- Noveski Radojka
- Nikolić Danča
- Dimić Valentina
- Janjić Dragan

2000© Dorel Voštinar
............................................

21. септембар 2010. почео је са радом 

 ||| Сајт ОШ “4.октобар” Глогоњ |||

О школи

Наша, глогоњска Основна школа „4. октобар“ налази се на северу панчевачке општине и једна је од 22 основне школе на подручју Панчева. 
Као што је и наше насељено место мало, има око 3500 становника и школа је мала. – има нас око 250. 
За разлику од свих других школа које су веома сличне грађевине наша школа се у много чему разликује. Имамо, чак, три зграде, такозвану стару школу, нову школу и забавиште. 
Близу је реке Тамиш а од корита реке дели нас прелепе глогоњске шуме и вијугави одбрамбени насип. 
Оно чиме смо додатно поносни је чињеница да су око нас чувени глогоњски повртњаци. А одмах поред школе велики прелепи парк. 
Стара школа потиче из давнина, краја 19. века. Била је касарна у време Аустроугара, а после Другог светског рата седиште локалне власти. Данас је ми користимо. Ту су савремени кабинети са рачунарском опремом. 
Ту је музички кабинет са старим пианином, библиотека, кабинет српског језика и школска управа. У новој школи су преостали кабинети, а забавиште спада у најуређеније у околини. 
Иако смо мали имамо по један V и VI разред, а два VII и два VIII разреда, постижемо одличне резултате на бројним такмичењима. 
Наши свршени осмаци спадају у боље и у најбоље у средњим школама Панчева и Београда. 
За Глогоњ наша школа представља центар готово свих збивања, нарочито викендом када се на нашим спортским теренима одвијају бројни спортски сусрети.

**************************************
2011© Dorel Voštinar

Rumunska Pravoslavna Crkva


BOR Glogoni  | 



Pr.ic.stav.

Cristian Băbuț












Istorija krije mnoge tajne.
Njihovo razotkrivanje istraživačima često zadaje mnogo problema.
Proslo je samo tri-četvrt veka od kako su čobani silazili sa stadima ovaca na Banatske ravnice. Stari govore da su ovčari iz Almaša, boravili na dinama Deliblata. U ta vremena su sklapana čvrsta prijateljstva koja su opstala do današnjih dana. Razmišljajući o pašnjacima Glogonja, pitamo se, zar ne bi bilo moguće da su čobani prvi boravili u ovim pitomim ravnicama čiji je sastavni deo i glogonjski atar? Spuštajući se niz tok Tamiša do Pančeva, zašto Glogonj i Jabuka ne bi mogli da budu počeci naseljavanja ovog dela Banata!? Vlaški element nije svoje prisustvo u ovim krajevima izvojevao vojnim putem. Činjenica da je sva ova ravnica gažena nasim stopalima i kopitama naše stoke daje nam za pravo da osećamo da smo kod kuće. Vlaška invazija je bila neosetna, vlasništvo nije overeno pečatom, nije ni bilo razloga za to, jer su bili sami i gospodari i sluge zemlje po kojoj su hodali. Tokom vremena tradicija ovčara je oduzeta velikom broju porodica koje su se posle ustanka Hore, Kloske i Krišana prolazeći kroz Jankov Most, Klek i Torak, našli 1794 godine u Glogonju, Jabuci, Sefkerinu a najviše u Ovči, bežeći od odmazde. Većina potiče iz mesta Rešinari i okoline. Da nisu držali do tradicije i vere, ne bi ni mogli da tokom samo jednog veka sagrade tri crkve. Prva je sagrađena u centru sela 1827 godine, na mestu sadašnjeg parka i pokrivena je trskom; druga je sagrađena 1848 godine na mestu sadašnje crkve i imala je zvonik sagrađen od tvrdog materijala i na kraju - sadašnja, u vizantijskom stilu, sazidana 1911 godine uz veliko zalaganje prote Valeria Perina (seniora) i njegovog oca, učitelja Simeona Perina.
Parohija je formalno osnovana 1806 godine, a prvi paroh je bio Isak Todorović, Rumun iz Šipeta. Istorija registruje postojanje naselja još 1586 godine pod imenom koje potiče od reči glog (biljka). Oslobođenjem Banata od Turaka - naselje je imalo, 1716 godine, samo 10-tak kuća. Verovatno se u ovom periodu, tradicija negde sakrila, jer na Mersijevoj karti oblasti, naselje je registrovano kao napusteno mesto po imenu Glogoniška. 1728 godine privremeno postaje vlasništvo jednog Srbina iz Beograda po imenu Mihajlo, odbačenom od svog oca. Politika dominacije Bečkih vladara manifestovala se raznim kolonizacijama tokom 18-tog i 19-tog veka. U Glogonju osnivanjem granične milicije, stacionirana je četa od 240 vojnika, Nemaca, po imenu "hai duken-kompani". Čak je i Car Josif drugi posetio Glogonj 9.5.1768 godine. Treba napomenuti da su, jedan kraći vremenski period, Rumuni iz Glogonja činili deo crkvene zajednice susednog sela - Sefkerina, gde se rumunski element očuvao do današnjih dana, gde i danas možete pronaći stare koji još uvek govore rumunski nasuprot denacionalizaciji koja je podstaknuta upućenošću na srpsku pravoslavnu crkvu, zbog nedostatka škole na rumunskom jeziku i mešovitim brakovima. Danas ulice, nekada potpuno rumunske, nose samo ime koje na to upućuje - "Vlaški šor". Da je rumunski element autohton, govore nam i stare ritualne knjige: Kazania (1733), Evangelija (Rimnik 1784). Crkva čuva svetu Evangeliju uvezenu u kadifu, okovanu bronzom i pozlaćenu, 6 ikona od emajla donetih iz Beča. Takođe i čivot od drveta isklesan od strane Joan Szitka koga je oslikao Iona Rapisanović, 2 stare ikone na drvetu i tako dalje. Rumunski element se raspoznaje kroz osećaj za čistoću i dobru upravu imanjima. Želja za boljim materijalnim stanjem dovodi do sistema "jedno dete", kao i najnovija trka za materijalnim dobrima koja je mnoge naterala da krenu "trbuhom za kruhom", dovela je do osetnog pada broja vernika. Ipak dobar deo onih koji su otišli u inostranstvo, se vraća na ognjišta predaka. Iz prošlosti se još uvek čuva rumunska melodija - danas kroz orkestar "Veselia". Voljni i sa dobrim osećajem za održanje renomea iz prošlosti, uz pomoć takse u dobrima održavaju parohiju, ali je velika zasluga i dobrog domaćina sveštenika, protopopa Pančeva, Juliu Zgrđa. Tako da su i crkva kao i parohijska kuća u dobrom stanju i dobro održavane.

 Preuzeto iz crkvenog kalendara RPC za 1973 g.

Svestenici rumunske pravoslavne crkve Glogonj

1806     Isac Todorovic
1813     Filip Neskovic
1822     Filip Popovic
1829     Teodor Popovic
1829     Josif Raic
okt.1829     Trifon Bosica
maj1837.     Martin Petrovic
april1842.     Nikolae Otonoga
jul1854.     Vasilie Bosika
14 nov.1904.     Josif Popoviciu
1 feb.1905     Jovan M.Jovanovici
16 okt.1905.     Valeriu Perin
21 feb.1943.     Julius Zgirgea
1996     Roman Hedjan
15.08.2023.   Pr.ic.stav. Cristian Băbuț
2000© Dorel Voštinar


Odežda Svete Petke u Rumunskoj Pravoslavnoj Crkvi  

U Rumunskoj pravoslavnoj crkvi u Glogonju
ODEŽDA SVETE PETKE
- Odežda iz sarkofaga u kome se čuvaju mošti Svete Petke (Paraskeve) u glogonjsku Rumunsku pravoslavnu crkvu posvećenoj Uspenju presvete Bogorodice stigla 2002. godine - Mašti u narodu veoma poštovane svetiteljke nalaze se u rumunskom gradu Jašiju u manastiru Svetog Đorđa
- Rumunska pravoslavna crkva u Glogonju posvećena Uspenju presvete Bogorodice (Velika gospojina) koja se po novom julijanskom kalendaru obeležava 15. avgusta, spada među najstarije crkve Rumunske pravoslavne crkve u Banatu. Od nje je starija samo ona u Begejcima (Torak).
Upravo zbog toga, Uspenje presvete Bogorodice glogonjski Rumuni proslavljaju kao seosku slavu Kirvaj.
Naravno, proslavi se priključuju i svi ostali Glogonjci, baš onako kako dolikuje u višenacionalnoj sredini.
O ISTORIJATU CRKVE
Po rečima Vase i Steluce Stojku, bračnog para koji godinama vodi računa da sve u crkvi bude u najboljem redu kažu da je prva rumunska crkva u Glogonju podignuta neposredno po dolasku Rumuna u Glogonj iz Erdelja u Rumuniji. Ta crkva se nalazila u blizini današnje pijace s preke strane regionalnog puta Pančevo – Zrenjanin.
Crkva je bila drvene konstrukcije, a zidovi od trske oblepljene blatom koji su potom bili okrečeni. Na tom mestu kasnije je bila podignuta druga zidana crkva. Govoreći o istorijatu sadašnje rumunske crkve u Glogonju bračni par Stojku ističe veliku ulogu porodice Perin.
- Poznato je da je u Glogonju živeo i radio ugledni učitelj Jon Perin čiji je sin Valerij Perin izučio bogosloviju u Rumuniji u Karansebešu. Kada se kao bogoslov vratio u Glogonj uz pomoć sela i države počeo je izgradnju sadašnje rumunske pravoslavne crkve u Glogonju. Sa oltarske strane ikonostasa urezano je da je izgradnja crkve počela 1911. godine, a da je završena dve godine kasnije, 1913. godine i posvećena je Velikoj gospojini.
Po rečima Steluce Stojku ikonostas u crkvi rođen je uporedo sa izgradnjom crkve. Na njemu dominira Bogorodica, a oko nje su portreti znamenitih svetitelja. Ikonostas je danas u vrlo dobrom stanju kao i ikone na zidovima iz toga vremena. U pomoć vernika na zidovima su doslikani novi živopisi. Oni su počeli da se rade 2003. godine, a završeni godinu dana kasnije. Veliku zaslugu i ulogu u svemu tome ima starešina crkve, sveštenik Heđan Roman.

RELIKVIJA
Najznačajnija relikvija koja se čuva u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi u Glogonju je odežda Svete Petke (Paraskeve) koja je doneta iz Manastira svetog Đorđa iz rumunskog grada Jašija, gde se čuvaju svete mošti svetiteljke. Odežda je iz Jašija u Glogonj stigla 2002. godine.
O kakvoj odež di je reč?
Tradicionalno, na svake tri godine, menja sesvečana odežda u sarkofaguu kome su mošti svete Petke. Kada se odežda sa mošti zameni novom „stara” se poklanjacrkvama i vernicima. To jeizuzetna čast, vredna svakogpoštovanja, jer se na odeždučeka veoma dugo. Dug je spisakcrkava i vernika, koji čekajuna nju. Velika, ako ne i najvećazasluga, što je odežda sa moštiju svete Paraskeve stigla,upravo, u glogonjsku crkvu je sveštenika Heđana Romana. Po rečima Steluce Stojku, kći sveštenika Romana je svojevremeno kupila materijal za novu odeždu na moštima svetiteljke. Ona je imala čast da preuzme prethodnu i poklonila je glogonjskoj crkvi. I ona je već sedam godina u posebno napravljenoj raklji ispred ikonostasa.
Gospođa Steuca Stojku je iskreni vernik i već je dva puta bila u Jaši u Manastiru sv. Đorđa gde se čuvaju mošti sv. Petke. Ispred manastira su uvek kilometarski redovi vernika iz celog sveta koji pohode i celivaju mošti. Među pravoslavnim svetom vlada uverenje o isceljiteljskoj moći mošti sv. Petke.
- I stvarno je tako. Ko god je otišao u Jaši sa nekom ranom i boli u duši, vratio se isceljen, kaže Steuca Stojku. – Od kada je doneta odežda sa moštiju sv.Petke, osećam neku posebnu toplinu. O tome govore i drugi vernici koji pohode našu crkvu. Malo je vernika koji znaju za ovu relikviju čak i među vernicima Rumunima. Zato o tome treba govoriti i, naravno, doći, videti i pokloniti se velikoj svetiteljki. Rumunska crkva otvorena je nedeljom.
ZVONA
Rumunska crkva u Glogonju ima četiri zvona. Iz razgovora sa Vasom Stojku saznajemo da je u Prvom svetskom ratu jedno pretopljeno za potrebe vojske. Ostala su tri zvona sve do 1918. godine. Tadašnji sveštenik Valerij Perin od svog novca u Zemunu lije četvrto zvono u radionici čuvenog majstora Pantića. U prvobitnoj izvedbi sva četiri zvona bila su otvorena, a kasnije je prostor gde se nalaze ozidan.
- Zanimljivo je da prvo zvono na ulazu sa leve strane zvoni i upozorava Glogonjce na moguće olujno nevreme. Kada naiđu gradonosni oblaci i oluja zvono obavezno zvoni i koristi se samo tada, kada preti nevreme. To zvono ima karakterističan zvuk, za koji se veruje da rasteruje oluju i gradonosne oblake. Ovo nije bez osnova. Za to ima mnogo dokaza. Jednom nam je u posetu bio jedan novinar. Bili smo u crkvi, dok su nadirali gradonosni oblaci i oluja. Odmah sam počeo da zvonim. Umesto oluje i grada, dobili smo laganu plodonosnu kišu. Mnogi Glogonjci i Jabučani znajući za ovu moć prvog zvona negoduju smatrajući da rasterujem kišu pogotovu u sušnom periodu. Ja im odgovorim da ne rasterujem kišu, već oluju, kaže Vasa Stojku.
Dragan Dimitrijević 2005 © All rights reserved


BOR Glogoni  | 

Pošta

1872. – je godina ukidanja vojne granice, što je dovelo do formiranja civilnih službi, naravno formirana je i civilna pošta, a prvi poštar u Glogonju je bio Đorde Dragoi.
Sada u pošti rade: Predrag Vasić - upravnik pošte i Zoran Krstić - poštar  
Značajni datumi:
- 2004 – aprila je postavljen predajnik mobilne telefonije, mreže 063
- 2006 - početkom godine je proradio predajnik mobilne mreže 064
- 10.11.2007 – puštena u rad nova digitalna telefonska centrala (fiksna mreža), kapaciteta 1024 broja -26.2.2010 - potpisani su prvi Ugovori naših sugrađana i Telekoma Srbija za uvođenje ADSL pristupa internetu i istog dana aktivirani

2011© Dorel Voštinar

Mesna zajednica

 
Mesna zajednica Glogonj

Glogonj 26202
Beogradska 7
Tel. 013/ 627 011
Elektronska pošta
.
************************

************************
************************


Месне заједнице су образоване 1960-тих година.
А 1992 године, Одлуком СО Панчево о образовању Месних заједница на територији Општине Панчево, добијају садашњи 'облик'.
Одлука

На основу члана 20. Закона о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи, члана 26 и 29 Статута општине Панчево (''Сл.лист општина Панчево, Ковин и Опово'' број 15/91) и члана 83. Пословника Скупштине општине Панчево (''Сл.лист општина Панчево, Ковин и Опово'' број 15/92)
Скупштина општине Панчево, на седници одржаној 18.12.1992 године донела је Одлуку о образовању Месних заједница на територији Општине Панчево.

Документа МЗ Глогоњ:

Одлука о месним заједницама на територији града Панчева 
Статут Месне заједнице Глогоњ
 
 
************************
Чланови Савета МЗ Глогоњ од 2008 године Евиденција чланова Савета МЗ – 3.2.1979.

1.    Крстевски Стојан
2.    Марјану Васа
3.    Бојковић Ана
4.    Димитријевић Васа
5.    Стефановић Миле
6.    Митушевски пера
7.    Стојку Васа
8.    Голубовић славко
9.    Младеновић Александар
10.    Симоновић Живко
11.    Максимовић Јордан
12.    Мрчковић Бранко
13.    Арсић Кевица
14.    Стојановић Драган
15.    Пешић Коста
16.    Станковић драгутин
17.    Маџевски Миша
18.    Јовановић станимир
19.    Матић радиша
20.    Спасић Миле
21.    Стојановић Тома
22.    Стаменковић Божа
23.    Поповић Зоран
24.    Мирковић Милорад
25.    Димковић смиља
26.    Николић Дане
27.    Весић Мирјана
28.    Љотић Бранко
29.    Марјану Васа
30.    Кипријановић Алекса

Евиденција чланова Савета МЗ -  23.05.1984

1.    Милосављевић Радич
2.    Мунћан Ђорђе
3.    Пислевић Мира
4.    Шоргић Мира
5.    Стаменовић Милорад
6.    Димитријевић Васа
7.    Марјану Јонел
8.    Јовановић Александар
9.    Лазаревић Тома
10.    Брекић Недељко
11.    Спасевски Бошко
12.    Колоцка Јожи
13.    Стојановић Драгољуб
14.    Јовчевски Трајко
15.    Стаменковић Божа
16.    Мирковић Милорад
17.    Вукшић Стеван
18.    Цветковић Михајло
19.    Димковић Стојанче
20.    Рођан Роман
21.    Филиповић Велимир
22.    Трендевски Цветан
23.    Воштинар дорел
24.    Зебић Јелица
25.    Стаменковић Александар
26.    Груеску Бенони
27.    Голубовић Зоранка
28.    Дончевски Горан
29.    Јовановски Бора
30.    Антић Мирко
31.    Бесу Васа
32.    Марјану Васа
33.    Бојковић Петар

Евиденција чланова Савета МЗ током -  1990

1.    Станковић Драгутин
2.    Љотић Бранко
3.    Трајановић Драган
4.    Јаћимовски Гроздан
5.    Марјану Васа
6.    Цветковић Михајло
7.    Бољанцу Марија
8.    Тасић Спира
9.    Спасевски Бошко
10.    Воштинар Дорел
11.    Миљковић Љубе
12.    Јовановски Бранко
13.    Вукшић Стеван
14.    Марјану Васа
15.    Груић Александар
16.    Петровић Јован
17.    Стаменовић Александар
18.    Петровић драгиша
19.    Младеновић Милорад
20.    Вуичин Добринка
21.    Јовановски Бора
22.    Ивановић Зоран
23.    Груеску бенони
24.    Стојку Виктор
25.    Димитријевић милан
26.    Јаћимовски савко
27.    Вељковић раде
28.    Димовски Александар
29.    Стаменовић Милорад
30.    Филиповић Велимир
31.    Јаћимовић Стојче
32.    Пешић Коста
33.    Јаћимовски Божидар
34.    Трајановић Драган

Евиденција чланова Савета МЗ -  3.11.1996

1.    Пауновски Мирко
2.    Груеску Бенони
3.    Божичковић Драган
4.    Бојковић Петар
5.    Топал Дорел
6.    Цветановић Влатимир
7.    Спасић Сретен
8.    Николовски Ванчо
9.    Антић Момир

Евиденција чланова Савета МЗ током -  1998

1.    Пауновски Мирко
2.    Груеску Бенони
3.    Божичковић Драган
4.    Бојковић Петар
5.    Топал Дорел
6.    Цветановић Влатимир
7.    Николовски Ванчо
8.    Антић Мирко
9.    Маџевски Зоран

Евиденција чланова Савета МЗ током -  2000

1.    Бојковић Петар
2.    Георгијевска Маја
3.    Груеску Бенони
4.    Јањић Драган
5.    Митрески Синиша
6.    Петровић марјан
7.    Трајковић Виктор
8.    Трајковски Бранислав
9.    Цветановић Сретен

Евиденција чланова Савета МЗ  током -  2004

1.    Алексић Зоран
2.    Арсић Зоран
3.    Божичковић Драган
4.    Георгијевска Маја
5.    Максимовић Мира
6.    Стојановић Драган
7.    Стојку Дорел
8.    Загорац Јовица
9.    Живановић Дејан

Чланови Савета МЗ Глогоњ од 2008 године

1.Алексић Зоран
2.Арсић Даница
3.Арсић Зоран
4.Георгијевска Маја
5.Јањић Драган
6.Љотић Саша
7.Стојановић Драган
8.Загорац    Јовица
9.Живановић Дејан

Представници села у Градској скупштини су (од 2008 године):
1.Митрески Синиша
2.Милковић Горан
***********************************
Секретари Месне заједнице: Василије Воштинар
Станко Писарев
Стојан Станојевски
Трендевски Цветан
Стојан Станојевски
од 1994 године координатор: Дорел Воштинар

 ЛИЧНА КАРТА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ на дан 26.10.2005 године  
Број становника – 3200 
Месна заједница – Београдска 7, 627-002
Координатор
– Дорел Воштинар
Председник Савета
– Дејан Живановић, 064/ 16 35 838, ДСС
Чланови Савета
:
Зоран Алексић, СРС
Зоран Арсић, Г17
Драган Божичковић, ДСС
Маја Георгијевска, НС
Мира Максимовић, Г17
Драган Стојановић, група грађана
Дорел Стојку, група грађана
Јовица Загорац, НС

Одборници у СО
:
Зоран Алексић, 065/ 534 37 84, СРС
Зоран Арсић, 063/ 8 253 768, Г17
Дејан Живановић, 064/ 16 35 838, ДСС

ЈКП
– Београдска 7, 627-011
Директор ЈКП-а
– Бранко Мрчковић, 063/ 8 621 233
Број запослених у ЈКП-у –
6
Техничка опремљеност ЈКП-а
грађевинска машина 130 КС
трактор ИМТ 539
једноосовинска приколица носивости 4 т
цистерна за чишћење септичких јама

Дом културе »Младост« – »1.Мај« 82, тел.627-015,
директор – Маја Георгијевска, 063/ 8 953 439

Амбуланта
- Ослобођења 90, тел.627- 107,
радно време 07.00-19.00, требало би да буду 2 лекара

Значајна предузећа –

»Фриком« Ослобођења 69, 627 199, 627 – 478, пољопривреда У месту постоји још 30-так мањих приватних предузећа, међу којима би најзначајнијa моглa да буду
- Пекара«Уно« – »1.мај« 118
- Предузеће за трикотажу »Модатекс« Београдска 17, (које има 20-так запослених)
- предузеће «Колос», Ослобођења 92, тел. 627-128 (са такође 20-так запослених)
- предузеће која се бави пољопривредом »Ћуп-Агростој« – Млинска 77

Спортски клубови
-
ФК«Глогоњ« Јужнобанатска ‘Б’ лига, клуб има уређен терен
- РК »Глогоњ« Јужнобанатска клуб има уређен терен, немају решено питање свлачионица -Удружење спортских риболоваца »Гргеч«
-Ловачко друштво »Глогоњ«

Регистрована удружења грађана:
ДВД »Глогоњ«
ЗЗ »Демократија«, Млинска 77 – дир. Стојановић Драган
Земљорадничка задруга, Школска 119 – дир. Марјану Васа
ЗЗ «АГРОКООПЕРАТИВА», Школска 37 – дир. Пислевић Горан

Културно уметничка друштва:
Фолклорна група Дома културе »Младост« Глогоњ
Дувачки оркестар »Веселиа«

Значајни културно-историјски споменици или објекти:

Цркве:
-
Католичка црква Света Ана, садашње храм подигнут 1841 храм користи и Српска православна црква -
Румунска православна црква Успениа пресвете Богородице садашњи храм подигнут 1911

Сеоска слава:
На територији Глогоња делују три црквене заједнице, тако да се обележавају и три црквене славе.
- 12. јула – ПЕТРОВДАН (српска православна црква) који се уједно сматра сеоском славом - -26. јула – СВЕТА АНА (католичка црква)
-15.августа – ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА (румунска православна црква) која се такође сматра сеоском славом

Ливаде и пашњаци
враћене МЗ – 80 Ха

Паркови, зелене површине
: парк у центру села са дечјим игралиштем (површине 4Ха), као и зелена површину око фудбалског терена (1 Ха) на којој се такође налазе забавни садржаји за најмлађе

Број асфалтираних улица у селу:
у месту имамо преко 20 километара калдрме и једну улицу која нема урађен пут. Асфалтиране су делимично две улице: једна у дужини од 1,5 километар од 2, асфалтирана октобра 2005 друга у дужини 600 од 800 метара, асфалтирана 2004 године

Гасоводна мрежа –
је урађена 1989 године укупне дужине око 29 км. Доводни гасовод је изграђен тек 1996 и исте године је прикључено првих 150 потрошача. У овом тренутку на гас је прикључено око 610 домаћинстава. Мрежа је изграђена од металних цеви и нема катодну заштиту.
Водоводна мрежа –
је изграђена и пуштена у рад 1973 године. Дужина је око 20 км, а на мрежу је прикључено 1050 домаћинстава Мрежа је од азбесних цеви које су дотрајале и често долази до пуцања.
Депонија –
депонија се налази северо-источно од села. До депније је изграђен асфалтни пут, а у плану је изградња кружног пута кроз депонију, од тврдог материјала. Депонију редовно одржава ЈКП »Глогоњ«
Гробље –
све стазе на гробљу су бетониране, а нови део гробља је уређен у стилу гробља у Панчеву Започето је рашћишћавање старог Католичког гробља уз помоћ Општине Панчево и донације Немаца пореклом из овог места. До сада је посечено и уклоњено сво грмље из гробља и простора око њега, а потом је терен 2 пута третиран средствима против корова. Канализација – у току је израда пројектне докуменације за канализациону мрежу, а планирано је да се током зиме изради и пројекат филтер станице.

***********************************
2011© Dorel Voštinar

Mesna kancelarija

Mesna kancelarija Glogonj

26202 Glogonj Beogradska 7

Telefoni: 013/627-002 i 013/627-011

e-mail: matičar











MATIČNA SLUŽBA
Upis u matičnu knjigu rođenih
Upis činjenica rođenja, sklapanje braka i smrti nastalih u inostranstvu.
Sklapanje braka
Upis u matičnu knjigu umrlih
Uverenje o slobodnom bračnom stanju
Sastavljanje smrtovnice za pokretanje ostavinskog postupka

LIČNA STANJA GRAĐANA
Promena ličnog imena
Potvrda o izdržavanju za upotrebu u inostranstvu
Potvrda o porodičnom stanju za upotrebu u inostranstvu
Ispravka u matičnoj knjizi
Nadni upis u matičnu knjigu umrlih

PRIJEMNA KANCELARIJA
Izdavanje potvrde o životu
Radne knjižice

MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA
Dokumenta građana
Uputstvo - zakazivanje termina za podnošenje zahteva za izdavanje lične karte i pasoša
Sticanje državljanstva Srbije
Najčešća pitanja (sve oblasti)

***********************************************

Žiro računi:

primalac -REPUBLIKA SRBIJA
svrha- Republička administrativna taksa račun - 840-742221843-57 model- 97 poz.na broj - 02-226
primalac - GRAD PANČEVO
svrha - Gradska administrativna taksa račun - 840-742241843-03 model - 97 poz.na broj - 02-226
Dokaz o uplati takse možete dostaviti
elektronskom poštom na na gornju adresu ili na fax JKP Glogonj: 013/627 831
***********************************************

Nekada su samo crkve vodile knjige krštenih, venčanih i umrlih i to: Katolička Crkva od 1765 godine, a Rumunska Pravoslavna Crkva od 1813 godine. 1895 godine država formira lokalne kancelarije i počinje da vodi matične knjige, nezavisno od crkve. Za izvršavanje određenih poslova iz nadležnosti Gradske uprave Grada Pančeva, kao organizacioni oblik u Sekretarijatu za opštu upravu obrazuju se mesne kancelarije na teritoriji naseljenih mesta Mesne kancelarije obavljaju poslove koji se odnose na lična stanja građana (vođenje matičnih knjiga i izdavanje izvoda i uverenja, sastavljanje smrtovnica, vršenje popisa imovine i dr.), prikupljanje i dostavljanje podataka za ažuriranje biračkog spiska, overu rukopisa, prepisa i potpisa, izdavanje uverenja o činjenicama kada je to određno zakonom, vršenje poslova prijemne kancelarije, vršenje administrativno-tehničkih i drugih poslova zborova građana, vođenje drugih evidencija kada je to predviđeno zakonom i drugim propisima (o deci dorasloj za osnovnu školu, o obveznicama mesnog samodoprinosa i slično), pružanje stručne pomoći u postupku izjašnjavanja građana za mesni samodoprinos i pružanje stručne pomoći mesnim zajednicama. Mesne kancelarije mogu da obavljaju i druge poslove koje im poveri Gradska uprava. U mesnim kancelarijama mogu se obavljati poslovi za druge organe, organizacije i ustanove na osnovu ugovora koji zaključuje načelnik Gradske uprave, odnosno lice koje on ovlasti i organi, organizacije i ustanove, uz saglasnost Gradonačelnika. U Mesnoj kancelariji Glogonj su od 'oslobođenja' do 1981 godine radili kao matičar Milan Antić i šef MK Dragutin Stanković. Nasledili su ih 1981 godine Dorel Voštinar, a 1986 Stojanka Trajkovski. U mesnoj kancelariji možete, između ostalog da: Izvadite izvod iz matične knjige rođenih,venčanih, umrlih, nezavisno od mesta upisa u Republici Srbiji. Uverenje o državljanstvu ako ste upisani bilo gde na teritoriji grada Pančeva. Kao i razna druga uverenja, uverenja iz matičnih knjiga, overite potpis, prepis, fotokopiju, rukopis, punomoć …

Nekada su samo crkve vodile knjige krštenih, venčanih i umrlih i to: Katolička Crkva od 1765 godine, a Rumunska Pravoslavna Crkva od 1813 godine. 1895 godine država formira lokalne kancelarije i počinje da vodi matične knjige, nezavisno od crkve. Od 1945 godine, za izvršavanje određenih poslova iz nadležnosti Gradske uprave Grada Pančeva, kao organizacioni oblik u Sekretarijatu za opštu upravu obrazuju se mesne kancelarije na teritoriji naseljenih mesta Mesne kancelarije obavljaju poslove koji se odnose na lična stanja građana (vođenje matičnih knjiga i izdavanje izvoda i uverenja, sastavljanje smrtovnica, vršenje popisa imovine i dr.), prikupljanje i dostavljanje podataka za ažuriranje biračkog spiska, overu rukopisa, prepisa i potpisa, izdavanje uverenja o činjenicama kada je to određno zakonom, vršenje poslova prijemne kancelarije, vršenje administrativno-tehničkih i drugih poslova zborova građana, vođenje drugih evidencija kada je to predviđeno zakonom i drugim propisima (o deci dorasloj za osnovnu školu, o obveznicama mesnog samodoprinosa i slično), pružanje stručne pomoći u postupku izjašnjavanja građana za mesni samodoprinos i pružanje stručne pomoći mesnim zajednicama. Mesne kancelarije mogu da obavljaju i druge poslove koje im poveri Gradska uprava. U mesnim kancelarijama mogu se obavljati poslovi za druge organe, organizacije i ustanove na osnovu ugovora koji zaključuje načelnik Gradske uprave, odnosno lice koje on ovlasti i organi, organizacije i ustanove, uz saglasnost Gradonačelnika. U Mesnoj kancelariji Glogonj su od 'oslobođenja' do 1981 godine radili kao matičar Milan Antić i šef MK Dragutin Stanković. Nasledili su ih 1981 godine Dorel Voštinar, a 1986 Stojanka Trajkovski.

***********************************************


2011© Dorel Voštinar

JKP

Javno komunalno preduzeće "Glogonj"

Formirano je 05.08.1994 god.
Preduzeće je formirao Odbor Mesne zajednice Glogonj donosi sledećom Odlukom:
Radi obavljanja poslova od javnog interesa u oblasti proizvodnje i isporuke vode, održavanja groblja i pružanja pogrebnih usluga, održavanja i opremanja pijaca, održavanja čistoće, održavanja zelenih i rekreacionih površina, održavanja ulica, saobraćajnica i drugih javnih saobraćajnih površina od značaja za Mesnu zajednicu i održavanja objekata javne rasvete, Odbor Mesne zajednice Glogonj ( u daljjem tekstu Osnivač ) osniva Javno komunalno preduzeće »GLOGONJ« Glogonj.
.
Lična karta preduzeća: Beogradska 7, 26202 Glogonj
Telefon/fax: 013/ 627-831 
Direktor – Branko Mrčković
Broj zaposlenih – 9  
Tehnička opremljenost JKP-a
građevinska mašina 130 KS
- traktor IMT 539
- jednoosovinska prikolica nosivosti 4 t
- cisterna za čišćenje septičkih jama

2011© Dorel Voštinar

Zdravstvena stanica

Zdravstvena stanica "Glogonj"
Staro zdanje ||| Rekonstrukcija ||| TV Pančevo - snimak sa otvaranja
Sve je krenulo veoma davno, još 1872 godine, ukidanjem vojne granice ukinuta je i vojna sanitetska služba. Iz tog razloga Glogonj je zajedno sa Sefkerinom, organizovao civilnu zdravstvenu zaštitu, a prvi lekar je bio Jozef Klajn. Ambulanta i apoteka se, poslednjih 40-tak godina, nalaze u zgradi koja je nekada bila policijska stanica. Radovi na rekonstrukciji ove zgrade počeli su krajem 2010 godine, a 29 augusta 2011-te svečano je otvorena rekonstruisana i dograđena ambulanta, koja je sada moderna zgrada površine 350 kvadrata. U svom sastavu ima dve lekarske ordinacije, zubnu ordinaciju i apoteku. U rekonstrukciju, dogradnju i opremanje, gradska uprava je uložila više od 27 miliona dinara. Opremanje ordinacija je počelo 23 avgusta, a ambulanta je počela sa radom 29.08. 2011. Ambulanta je opremljena EKG aparatom i bocom za kiseonik. U ambulanti rade dva lekara. Jedan je specijalista opšte medicine,a jedan je lekar. Opšte medicine. (Po pravilnicima na 1600 ljudi ide jedan lekar). Ambulanta u Glogonju radi u 2 smene, od 7 do 20 časova svakog radnog dana. Subotom od 7 do 13, a nedeljom i praznicima od 7 do 12 časova.

Otvaranje su propratili i mediji:

TV Pančevo
PANČEVO, 29. avgust 2011. (TV Pančevo) – Danas je svečano otvorena nova ambulanta u Glogonju. Ambulanta radnim danima radi u dve smene, a u sklopu objekta nalazi se dečija ambulanta, stomatološka ordinacija, i apoteka. Lokalna samouprava uložila je u rekonstrukciju ambulante u Glogonju oko 27 miliona dinara.
 Posle manje od godinu dana završeni su svi radovi na rekonstrukciji ambulante u Glogonju. Sve ordinacije su opremljene. U ambulanti rade dva lekara. Meštani Glogonja očekuju da će u budućnosti dobiti bolju zdravstvenu zaštitu. - Lepo je stvarno. Puno će pomoći nama Glogonjcima, rekla je jedna žiteljka Glogonja. - Jako smo zadovoljni i zahvalni Gradu, gradonačelnici, dr Novici Đorđeviću i Sonji Vjetrov. Ova ambulanta stvarno ispunjava sve uslove“ navela je jedna mlada žiteljka Glogonja. - Jako lepo za sve nas odavde iz Glogonja“ smatra jedna starija Glogonjka. - Mnogo će nam pomoći. Još kad bi bio jedan EKG, i jedan lekar, na primer pedijatar... ali je fantastično, ocenila je jedna stanovnica Glogonja. Načelnica Opšte medicine Doma zdravlja dr Svetlana Rogožarski kaže da je u interesu svih građana i stanovnika Glogonja, da postoji dobra zdravstvena usluga, i adekvatne prostorije. - U ambulanti rade dva lekara. Jedan je specijalista opšte medicine,a jedan je lekar. Opšte medicine. I to je po pravilnicima. Da na 1600 ljudi ide jedan lekar. Što se tiče opreme, aktivnošću Grada Pančeva, dr Novice Đoređvića, Doma Zdravlja i svih koji su bili voljni da nam pomognu, oprema je stigla i nabavljena. Imamo sve potrebne aparete,boce sa kiseonikom, EKG i sve što je potrebno za jednu ovakvu ambulantu, kazala je dr Rogožarski. Radovi na rekonstrukciji su počeli krajem 2010. godine. U ambulantu u Glogonju uloženo je 27 miliona dinara. - Glogonjci su to zaslužili. Sledeće godine odvojićemo 27 miliona dinara za rekonstrukciju ambulante u Ivanovu koje ima 900 stanovnika, za razliku od Glogonja koji ima 3 hiljade. Lokalna samouprava ne razlikuje velikog od malog mesta. Svi treba jednako da budu zastupljeni. Imate 165 Domova zdravlja u Srbiji, ne računajući BG i Novi Sad koji ništa ne poštuju, a ostali gradove naše veličine tipa Zrenjanin. Subotica, Kragujevac Užice, ne ulažu 27, 28 miliona dinara za mesta sa 900 stanovnika. Toga nema u Srbiji, i treba da je tako“ naveo je dr Novica Đorđević, član GV za oblast zdravstva i socijalne zaštite. Nova ambulatna ima oko 350 kvadrata. Sastoji se delom od rekonstruisanog starog objekta veličine oko 157 kvadrata, i potpuno nove zgrad. Postoji, pored dečija i ambulanta za odrasle, apoteka sa posebnim ulazom i stomatološka ordinacija. Zgrada ima pristup za hendikepirana lica. Ambulanta u Glogonju radi u 2 smene, od 7 do 20 časova svakog radnog dana. Subotom od 7 do 13, a nedeljom i praznicima od 7 do 12 časova.
2011© Dorel Voštinar

Srpska Pravoslavna Crkva




Парох
Владимир Петковић
јереј

Тел:
064/1494-223
013/ 367 577

 

 

 

 

 

ИСТОРИЈАТ

(Преузет са сајта-блога ГЛОГОЊСКИ ПРАВОСЛАВАЦ)

Период до 2. Светског рата – У Глогоњу су живела два већинска народа, Немачки и Румунски. Срба је било веома мало (19 по попису из 1939. године), тако да није имало потребе за самосталну парохију. Њих су верски пазили румунски православни свештеници (међу њима и прота Валериу Перин, за чије време је сазидана садашња румунска црква). Више о румунским свештеницима који су опслуживали Глогоњ видети на сајту Глогоњ. За тамо дате податке дугујемо захвалност Дорелу Воштинару. Осим њих о Глогоњу су верски бринули и свештеници суседних насеља – Опова, Сефкерина и Панчева.
1945 - Прва већа група Срба бива досељена колонизацијом из околине Врања, Куманова, Скопља и других крајева. Стање у Цркви било је непромењено; бригу о њима су прихватили румунски свештеници у Глогоњу (морамо поменути проту Јулијуса Згрђу, који је био парох у Глогоњу 0д 1943. до 1996. године а упокојио се у скоро 100.-ој години живота), као и свештеници из Сефкерина (међу којима уз изузетну захвалност, помињемо проту Лазара Ђуркина, пензинисаног пароха сефкеринског).
1981 - Основана је засебна Црквена општина Качарево. За првог тамошњег пароха одређен је прота-ставрофор (прота са правом ношења крста на грудима) Видан Томанић, који је био и привремени парох јабучки и глогоњски. Тако је и наш Глогоњ добио своје засебне црквене матичне књиге: КЊИГУ РОЂЕНИХ И КРШТЕНИХ, започета 5. априла 1981. године (прва крштена особа је Дејан Пислевић од оца Предрага и мајке Лозанке) и КЊИГУ УМРЛИХ, започету 11. априла 1981. године. Отац Видан, потоњи старешина храма Светог Луке у Крњачи и духовник при храму Светог Александра Невског у Београду, и дан данас се топло сећа својих прих година које је као свештеник провео међу нама, а верујем да је у топлој и пријатној успомени оних старијих међу нама. У његово време издејствована је дозвола да се Света Литургија служи у Глогоњу, у Римокатоличком храму на Светом Антиминсу (освећеном платну са моштима Светитеља). Крсна Слава села је био Свети Илија, као јако поштован Светитељ у крајевима из којих су верници досељени у Глогоњ.
1984 - Други свештеник глогоњски био је прота Мирослав Вујић, од 2. априла 1984. године(колико је нама познато) када је обавио 1. крштење. Он је касније прешао у Панчево, у Успенски храм, да би под теретом редовних богослужења и повећаних парохијских обавеза ослабио телесно и духовно, да би доспео у село Дубовац, надомак Ковина где је и данас. Остао нам је улепој успомени.
1993. – 1994. – Прелазни период, у коме су Јабуку и Глогоњ привремено држали панчевачки свештеници као и протосинђел (виши монашки чин) Арсеније Никитовић, духовник манастира Војловице, који се кратко задржао и остао упамћен као јако строг свештенослужитељ који је насилно покушао да измени неке дубоко укорењене обичаје па није остао у топлој успомени. Упокојио се средином октобра ове 2012. године.
1994 - Основана је засебна Црквена општина Јабука са парохијом у Јабуци и Глогоњу, одвојена од Качарева. За Качарево је одређен прота Сретен Качаревић, који је ту остао све до недавног преласка у Панчево, а за Јабуку свештеник Живан Митровић, који је опслуживао и Глогоњ. Као народни свештеник трудио се да стање врати на оно из периода оца Мирослава и, верујемо, у томе успео. Остаће свима нама драг као отац Жика.
1995 - Извршена је анкета међу верницима, којом је одлучено да Крсна Слава села буде Петровдан, празник Светих апостола Петра и Павла, како бисмо могли да долазимо са Јабуком једни другима у госте на славу. Поред Петровдана, други предлог је био Ђурђевдан.

2008 – Одлуком владике Банатског господина Никанора и уз залагање Г. Драгана Стојановића, председника Одбора за изградњу храма Светих апостола у нашем селу, је 25. јануара основана СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ГЛОГОЊ и одобрена израда печата и отварање жиро-рачуна. Такође, стекли су се услови за убрзање активности око израде документације за градњу храма и прикупљање средстава.

У међувремену је 29. фебруара Општина Панчево уступила нашој Црквеној општини земљиште за нови храм у закуп без надокнаде на 99 година. 1. септембра је за првог самосталног привременог пароха глогоњског одређен свештеник Иван Делић. Такође започета је и нова матична књига, КЊИГА ВЕНЧАНИХ (прво венчање било је на Митровдан 8. новембра између Жељка Димитријевића из Глогоња и Татјане Стевовић из Панчева). Крајем 2008. године установљен је Одбор за изградњу новог храма, отворен жиро-рачун за добровољне прилоге, и договорено са Преосвећеним Епископом Никанором да се убрзају процедуре за добијање Грађевинске и других дозвола потребних за почетак радова на новом храму.

2009 – цела година је протекла у добијању Грађевинске и других дозвола за изградњу новог храма. Тек у децембру је то било обављено, тако да је 26. децембра упућена молба Епархијском Управном Одбору да нам одобри потписивање Уговора за изградњу темеља са фирмом која понудила најбоље услове. 29. децембра (под Е. У. О. бр. 509 од 28. децембра) нам је стигао позитиван одговор из Епархије и истог дана је потписан Уговор. Договорено са Преосвећеним Епископом Никанором да Освећење Плаца за Изградњу храма и Крста на Плацу буде почетком 2010. године.


20103. јануара је извршено Свечано Освећење Плаца за Изградњу храма и Крста. Освећење је по Благослову Владике банатског Никанора, који због залеђеног пута није могао да чинодејствује, обавио прота Богдан Самуилов, архијерејски (Владичански) намесник панчевачки уз саслуживање оца Ивана Делића, пароха глогоњског, оца Живана Митровића, пароха јабучког, оца Жељка Милованова, пароха из Сефкерина, проте Зорана Панића, пароха из Падинске Скеле, и проте …, пароха из Мраморка. Присуствовало је и око 150 верника из Глогоња и околине. Добијен је и Благослов Владике да се убрзају настојања за добијање додатних дозвола и да се започну радови на новом храму. Добијање тих нових дозвола није ишло тако глатко, па су радови на темељу започети тек 3. августа. Радови на изградњи темеља трајали су све до октобра, после чега су започеле припреме за освећење темеља. Освећење је 25. новембра обавио Преосвећени Владика Банатски Никанор уз саслужење проте-ставрофора Стевана Урошева (новог архијерејског намесника панчевачког), проте Светислава Милића и свештеника Саше Чатлајића (пароха из Опова), оца Жељка Милованова (пароха из Сефкерина), оца Живана Митровића (парохаиз Јабуке) и оца Ивана Делића (пароха глогоњског). Присуствовали су али не и саслуживали прота-ставрофор Видан Томанић, духовник храма Светог Александра Невског из Београда и први привремени парох глогоњски пре три деценије, и прота Зоран Панић (парох из Падинске Скеле). Било је присутно неколико стотина људи који су у изузетној побожности и радости прилазили да узму Благослов од нашег вољеног Преосвећеног Владике Никанора, који је оставио изузетан утисак у срцима верника и мештана Глогоња. Сам чин освећења је протекао у изузетном реду и богослужбеном поретку. По освећењу је приређена пригодна вечера, приликом које је Преосвећени Владика Никанор дарован иконом Светих апостола Петра и Павла од стране Драгана Стојановића, председника Црквене општине Глогоњ и свештеника Ивана Делића, пароха глогоњског.


2011 и 2012. - протекла у прикупљању прилога и набавци грађевинског материјала, да би на дан Преп. Петра Коришког, подвижника из манастира Црна Река, 18. јуна 2012. године настављена изградња храмаИзградњу храма предузело је Грађевинско предузеће НОВА ГРАДЊА из Падине, махом Словаци. Они су се, као и увек када им је указана част да граде православни храм, показали на итекако завидном нивоу. Без пуно буке, галаме, псовки и повика, нажалост тако уобичајених код српских грађевинаца, са жарком жељом да свој посао одраде максимално у славу Божију а не тек онако површно, са огромним трудом и залагањем, наш храм је из дана у дан све више растао. Прегаоци су жустро и неуморно радили не обазирући се на кишу, ветар, огромне врућине. Већ 1. јула постављена је арматура за стубове храма, да би средином јула те 2012. године започет први ред бледо-жутих блокова од сиге, порозног материјала који додатно даје изолацију како унутрашњу тако и спољашњу. Ти блокови у комбинацији са циглом  дају посебну драж нашег храма који није остао непримећен пролазницима. На дан Свете Марије Магдалине, 4. августа 2012. године, постављена су два стуба на улазу у наш храм са пиластрима. Десетак дана касније завршена је хорска галерија храма изнад западних врата, и полако започет рад на куполама. Крајем септембра завршено је бетонирање олтарске куполе. У децембру су завршени звоници храма. Не можемо а да не поменемо и да се овим путем не захвалимо г. Драгану Стојановићу, председнику Одбора за изградњу храма, који је будно бдео над изградњом пазећи да се све одради по пројекту, и давао радницима потребно окрепљење. Такође желимо да се захвалимо и многима који су доносили пиће, кафу, сокове, пите, кифлице и остало нашим радницима.


2013. - До краја зиме су избетониране обе куполе на звоницима. На пролеће се прионуло на покривање купола храма бакром, и до лета храм био покривен. На дан храмовне славе и славе села, на Свете апостоле Петра и Павла, 12. јула 2013. године наш вољени Владика, Преосвећени Епископ Никанор је одслужио прву Архијерејску Литургију у новом храму. Саслуживали су протојереј-ставрофора Стеван Урошев, архијерејски намесник панчевачки, протонамесник Жељко Милованов, парох из Сефкерин, јереј Владимир Петковић, парох друге парохије у Јабуцу, јереј Иван Делић, парох глогоњски, као и протођакон Игор Станковић, епархијски ђакон. Иако је за многе то био радни дан, ипак се око три стотине верника окупило да заједно са нама поделе духовну радост. Опростили смо се од нашег драгог Владике уз наду да ћемо ускоро потпуно прећи у нови храм.

јереј Иван Делић